Sanjarev pratioc

      Nije prevelika mudrost koristiti velike reči tuđe,
one koje ostavljaju bez daha ovaj polupismeni svet,
kome se svaka šarena laža čini bitnom...
Hajde promeni nešto,pokreni se,makar korak,jedan jedini,
reci i zapreti,onaj prst upotrebi al i obrvu da zategneš!
Da te čuju!

   

  Ne želim o tome da pričam,al ponekad...
Dve tone strašnih zamisli i planova,
na leđima jednog pomenutog sanjara leži,
i kad ga slušam mogu i sam da vidim obrise
potoka,koji će teći oko kompleksa koji će
replicirati život u Neolitu,kao tada na Gomolavi.
I kolibe od pruća i blata u kojima su tada
živeli stanovnici,u kojima su se rađali i umirali,
slavili i plakali,kao i mi sada hiljade godina posle.




  A jednog dana sa vrha Gomolave
ponosno će stojati replika Rimske Osmatračnice
sa koje će svako moći gledati čitav Srem,
preko reke dokle god pogled seže.
Kao što je straža tog vremena strepela nad 
maglom koja nepitajući prelazi preko reke,
tako ćeš i ti osetiti kako srce zaigra pred veličinom
i nepoznatim,pred onime što ti je strano...