By the River

   




Flows to the fifty feet from the house in which we live in fear and happiness, first because of the power of mighty waters,
Second, because of the summer evenings on the beach, guitar and voice hoarse, and all those who came before me, they walk in my boots ... a few of us together are different and irreconcilable, from opposite sides of the world, and at odds and evil, but what we are, because we are called the assistance a small hill of Srem, not to flinch, not to lapse into oblivion, the place in which the whole world knows us!










                  Gomolava



sometimes,
If you let the sound of water that overcomes these
all the senses, the sounds of the present, that all that matters in this world is not important to you, if you really stop to look through a pair of eyes,
and go along this path long ago trampled by human feet, only then will you see where you are
stop, where to place clinking armor and weapons of ancient legions.

      

                     Magla


  Se šunja preko reke,ko da dolazi sa Drenovačke strane
kohorta neka strašna i tiha ,nevidim šta nosi sobom,al neki zvuci u mojoj
mašti ne daju mi mira.


Reka se umirila,kao da i ona pomaže
tajno tu invaziju od koje srce zaigra...







Ali da se vratimo u današnjicu,
pričao sam već o Udruženju Rimski Dani,
o sanjaru koji je kriv za sve,i o nama
jednostavnim svakdašnjim ljudima koje 
srećete na ulici i delujemo Vam obično...
E,pa mi smo ove godine uspeli pomeriti
tu žabokrečinu u kojoj živimo,sagraditi
repliku Neolitskog objekta,
i još štošta oko uređenja okoline smo 
uradili,podigli iz zaborava jedan bunar,
u potpunosti ga vratili u funciju,
da nas podseti s vremena na vreme 
kako je izgledao pre...

                                   

                                          Teško
   
   Da bi ko mogo reći nešto što već nije pisano
ili rečeno o Gomolavi,pletu priče svakakve,i ti
što pričaju ipak nisu tu,kraj nje,ne osećaju tu energiju
vekovima sakupljanu,oštrenu ćudima jedne 
ravničarske reke,koja je grize i kida parče po

parče,grudvu po grudvu,i nosi u nepovrat...


Kad led krene da okiva reku,i više niko ne dolazi da je obiđe,samo oštro  uho čuje klepet
vesala Rimske Galije koja prilazi u prividu mašte,
nosi hranu i potrebštine svakojake,i vesti iz dalekih
delova sveta.

Kakve li su sve sudbine krojene na ovome mestu,prevrati i spletke aristokrata toga 
doba,pozivi na rat u daleke zemlje,gradnja puteva kojima će se lakše komunicirati sa ostatkom sveta.

I o svemu tome postoji dobar deo dokaza
tu pod našim nogama,i ništa neište od nas,tek da ih ne zatrpavamo svojim nemarom,i da se ponosimo mestom u kome živimo.

                 IPAK
  

 Sve je počelo davno,nismo mi ni znali šta će biti s nama
 ni kud će krenuti ta Dvokolica,sve dok jedan sanjar nije stao
ispred nas i ispričao nam svoj san.
Želim da Vas upoznam sa njim,sa ono malo što i sam znam
o njemu,ili već odavno samo nagađam,sklapam priče koje mi pričaju
i više ni sam ne umem reći da li su istinite...


Kažu da je odrastao tu kraj reke,i Gomolave,
duboko zagledan u to uzvišenje, jedinstveno u
svetu,a i u Sremu,da je kao mali usporavao korak kad dođe na to mesto davnih civilizacija
i tiho psovao ljudsku glupost koja je zaboravila
na veličinu i jedinstvenost njenu.
Ali je rekao da će doći Dan,Rimski Dani ustvari,kada će se pokrenuti svest,
nekolicine u početku,i da će ljudski nemar biti postiđen pred njim,i pred nama!

I tako je sve počelo,
dečački san jedne tvrde glave
volja i želja ispred svih gluposti
što ljudskih,što onih drugih
izrodile su
 Rimske Dane 
  u Hrtkovcima,u čast jednog brda
  Gomolava šta se zove!  

Nismo te zaboravili

                                  

                                              Tako mi reke

  Koja teče na pedeset metara od kuće u kojoj živimo,u strahu i sreći,prvo zbog snage silne vode,
drugo zbog predvečerja letnjih na obali ,gitara i glasova promuklih,i svih onih pre mene što hodaju u mojim cokulama...
Sakupismo se nekolicina nas različitih i nepomirljivih,sa suprotnih strana sveta,i posvađani i zli kakvi već jesmo,jer nas pozva u pomoć jedno brdašce ravnog Srema,da ne ustuknemo,da ne prepustimo zaboravu,to mesto po kome nas ceo svet pozna!



                 Gomolave mi



Ponekad,
ako se dobro usresrediš,i pustiš šum vode da ti obuzme
sva čula,da nedopiru zvuci sadašnji,da sve što je važno ovom svetu tebi bude nebitno,ako stvarno prestaneš gledati kroz svoj par očiju,
i kreneš tom stazom koju su davno gazile ljudske stope,tek tada ćeš videti gde si
zastao,na kom to mestu zvekeću oklopi i oružje davnih legija.