Teško
   
   Da bi ko mogo reći nešto što već nije pisano
ili rečeno o Gomolavi,pletu priče svakakve,i ti
što pričaju ipak nisu tu,kraj nje,ne osećaju tu energiju
vekovima sakupljanu,oštrenu ćudima jedne 
ravničarske reke,koja je grize i kida parče po

parče,grudvu po grudvu,i nosi u nepovrat...


Kad led krene da okiva reku,i više niko ne dolazi da je obiđe,samo oštro  uho čuje klepet
vesala Rimske Galije koja prilazi u prividu mašte,
nosi hranu i potrebštine svakojake,i vesti iz dalekih
delova sveta.

Kakve li su sve sudbine krojene na ovome mestu,prevrati i spletke aristokrata toga 
doba,pozivi na rat u daleke zemlje,gradnja puteva kojima će se lakše komunicirati sa ostatkom sveta.

I o svemu tome postoji dobar deo dokaza
tu pod našim nogama,i ništa neište od nas,tek da ih ne zatrpavamo svojim nemarom,i da se ponosimo mestom u kome živimo.